Можда нисам у праву, али све што желим је та винтаге врста љубави
Понекад бих волео да сам се родио у много једноставнијим временима. Волио бих да сам се родио када је излазак био једноставнији, а када је живот једноставнији.
Немојте ме криво схватити, нема ничег лошег у томе како данас живимо. Све има своје лоше и добре стране, али некако мислим да је лоше почело да превладава.
Ми смо генерација која се одгаја на телефонима и друштвеним медијима, али ја волим да замишљам шта би се десило да нисам било чега од тога.
Да ли би живот био једноставнији? Да ли би упознавање било једноставније?
Можда је сада лакше јер имате све што можете да замислите. Све је доступно. Али можда је то разлог што га не ценимо.
Јер је превише доступна. Само погледај Тиндер, погледај Снапцхат. Од датума сте само један клик.
израстање кратких стилова преласка косе
У то доба људи нису имали такав луксуз. Морали сте да изађете, морали сте да разговарате са људима да бисте их упознали.
И знаш шта? Можда је то процес који траје и вреди тога.
И ја то желим. Желим ту винтаге врсту љубави.
Желим љубав која је нежна и невина. Она која ми пролази кроз вене и натера ме да дрхтам.
Желим љубав која никад не престаје. Чак и ако неко од нас умре, желим љубав која наставља да живи.
Желим љубав коју ћу памтити. Љубав због које ми срце куца сваки пут када га видим, чак и након што сам била заједно двадесет година.
Желим љубав која долази на моја улазна врата. Желим мушкарца који ће доћи до мојих врата и покупити ме попут даме која јесам.
Не желим да ми пошаље текст да ме чека. Не желим да он звучи из аутомобила.
Желим да се поштује и односи према мени онако како заслужујем. Да се према мени поступа као према жени, а не према глупој девојци.
Желим љубав која ми скува домаћи оброк. Мушкарци су сјајни кувари када то желе. Где је то нестало? Зашто је срамота да човек одједном куха?
Чак и ако није најбољи кухар на свету, труд је најважнији. Желим да видим како иде додатну миљу за мене. Желим да ме изненади што сам једноставнијим - ерго, домаћим оброком.
Желим љубав једноставна. Не требају ми скупи поклони или велике гесте. Не морам да будем размажена. Само ме треба волити, искрено и заувек.
Желим да имам некога поред себе до краја и не треба ми ништа друго.
Желим љубав због које се сваки дан сећам због чега га волим. Врста љубави коју је вредно чекати. Љубав која никад не бледи, чак ни са временом ни са дистанце.
Желим врсту љубави која светли најсјајније у својим најмрачнијим данима.
Желим љубав која ме удвара. Желим мушкарца који би радије гледао мене у очи него зурио у екран свог телефона.
Желим некога ко ће ме помести са ногу, а не да рачуна колико лајкова је добио на својој фотографији.
Желим да буде поносан на мене, да ме држи за руку кад ходамо улицом. Неко ко ће ме пољубити а да не окреће главу да види да ли постоји неко ко би могао да га види са девојком.
Желим љубав која ће ми написати љубавно писмо. Мозда је цедан али мене није брига. Желим да неко упадне у проблем покушавајући да састави оно што осећа према мени.
Не желим да га откуца или пошаље е-поштом. Желим да пише рукописом.
Желим да уложи своје срце и душу у то. Желим старомодну врсту љубави.
Желим љубав која никад не бледи. Желим љубав која се никад не распада. Желим љубав која ме неће престравити боре кад остарим.
Желим љубав која ће ме видети увек са истим паром заљубљених очију. Као од првог дана кад смо се упознали.
Желим љубав која је стварна. Љубав која је аутентична. Љубав која траје.
Мука ми је и уморна сам од брзих и модерних дружења. Мука ми је од штанда за једну ноћ.
Желим ону винтаге љубав која не треба никаква материјална срања да би била лепа и вечна.
